Основна функција система за контролу приступа је регистрација уласка и изласка и идентификација свих лица која имају потребу да уђу у рестриктивне просторе. Ова врста безбедносних система базирана је на три технике основу којих даје дозволу за улазак у заштићени простор: шифра за отварање браве, поседовање идентификационих картица и препознавање неке физичке особености лица које је на улазу. Неки од старих народа (Кинези, Грци, Римљани, Египћани и други) за закључавање простора користили су примитивне направе од дрвета. Нешто касније Римљани су користили металне браве и кључеве, а истраживања показују да је израда брава код њих била раширена по читавој империји. С обзиром на то да је заинтересованост за браве расла невероватном брзином, почела и фабричка производња која се КСИКС. веку проширила и на остале развијене земље. Данас се као заштита користе електронски и електромеханички системи.
За контролу приступа користе се шифарници, магнетне картице и све чешће комбиновани системи. Уколико штићено лице или објекат захтевају веће степене безбедности користе се биометријски читачи:
- Читачи линија шаке
- Читачи зенице ока
- Читачи за препознавање гласа
- Читачи отиска прста
- 2Д и 3Д читачи за физиономију лица
На улазу или излазу из штићеног објекта или просторије поставља се шифарник. Шифарник као део система за контролу приступа је склоп електронике који отвара електромагнетну браву путем укуцавања шифре, провлачењем магнетних картица, прислањањем таг уређаја или биометријом.
